Циљ предмета
Студенти ће упознати дисциплину Обавештајних студија која се током 20. века теоријски уобличавала у оквиру стратешких студија, теорија међународних односа, студија безбедности, политикологије, историје и других сродних научних дисциплина, кроз њен развој од првих појмовних разматрања обавештајног рада након завршетка Другог светског рата, све до модерних приступа у изучавању различитих аспеката савременог обавештајног рада. У том смислу, студенти ће усвојити основне појмове који се данас користе у Обавештајним студијама, као што су обавештајни рад, обавештајни податак и информација, обавештајни процес, обавештајна анализа и повезане појмове. Поред тога, од студената се очекује да развију критички однос према информацијама које су им доступне у свакодневном животу, тако што ће разумети да доступни подаци и информације нису увек истинити, тако што ће научити да провере њихову веродостојност, и тако што ће развити основне вештине за проналажење, филтрирање, проверавање и укрштање података које прикупе из различитих извора, помоћу техника и метода које се користе у савременом обавештајном раду.
Исход предмета
Од студената се очекује да могу да објасне због чега су Обавештајне студије постале научна дисциплина, тако што ће уочити и разумети значај кључних догађаја у модерној историји обавештајног рада за развој теоријске мисли о њему. Након завршетка учења и полагања испита, студенти ће моћи да наведу основне карактеристике савременог обавештајног рада, да објасне како функционише уобичајени обавештајни процес, да наброје и објасне основне методе прикупљања обавештајних података, да објасне значај отворених извора података за савремени обавештајни рад, да примене основне принципе научених алата и техника за прикупљање и проверу веродостојности података и информација и ван области безбедности, као и да уоче сличности и разлике у раду обавештајних служби различитих држава. Такође, студенти ће бити у стању да примене основе научених аналитичких техника и метода у пракси без обзира на посао који буду обављали, тако што ће моћи да превазиђу проблеме који се односе на грешке у перцепцији, тако што ће знати да израде основни план прикупљања података и тако што ће бити у стању да провере податке из различитих извора кроз употребу савремених информационих и комуникационих технологија.
Студенти ће упознати дисциплину Обавештајних студија која се током 20. века теоријски уобличавала у оквиру стратешких студија, теорија међународних односа, студија безбедности, политикологије, историје и других сродних научних дисциплина, кроз њен развој од првих појмовних разматрања обавештајног рада након завршетка Другог светског рата, све до модерних приступа у изучавању различитих аспеката савременог обавештајног рада. У том смислу, студенти ће усвојити основне појмове који се данас користе у Обавештајним студијама, као што су обавештајни рад, обавештајни податак и информација, обавештајни процес, обавештајна анализа и повезане појмове. Поред тога, од студената се очекује да развију критички однос према информацијама које су им доступне у свакодневном животу, тако што ће разумети да доступни подаци и информације нису увек истинити, тако што ће научити да провере њихову веродостојност, и тако што ће развити основне вештине за проналажење, филтрирање, проверавање и укрштање података које прикупе из различитих извора, помоћу техника и метода које се користе у савременом обавештајном раду.
Исход предмета
Од студената се очекује да могу да објасне због чега су Обавештајне студије постале научна дисциплина, тако што ће уочити и разумети значај кључних догађаја у модерној историји обавештајног рада за развој теоријске мисли о њему. Након завршетка учења и полагања испита, студенти ће моћи да наведу основне карактеристике савременог обавештајног рада, да објасне како функционише уобичајени обавештајни процес, да наброје и објасне основне методе прикупљања обавештајних података, да објасне значај отворених извора података за савремени обавештајни рад, да примене основне принципе научених алата и техника за прикупљање и проверу веродостојности података и информација и ван области безбедности, као и да уоче сличности и разлике у раду обавештајних служби различитих држава. Такође, студенти ће бити у стању да примене основе научених аналитичких техника и метода у пракси без обзира на посао који буду обављали, тако што ће моћи да превазиђу проблеме који се односе на грешке у перцепцији, тако што ће знати да израде основни план прикупљања података и тако што ће бити у стању да провере податке из различитих извора кроз употребу савремених информационих и комуникационих технологија.
- Креатор курса: др Зоран Јефтић