Представља стицање знања о основним карактеристикама, савременим концепцијама и стратегијама, начинима (квантитативним и квалитативним) и фазама (ублажавање, припремљеност, одговор и опоравак) процеса управљања ризицима у ванредним ситуацијама. Такође, циљ предмета се односи и на стицање основних знања о теоријама, концептима и методама управљања ризицима у ванредним ситуацијама.
Оспособљеност студената за: управљање ризицима у ванредним ситуацијама на стратешком, тактичком и оперативном нивоу; разумевање процеса анализе опасности и алтернативних парадигми опасности које укључују друштвени, политички, економски и еколошки систем; разумевање методолошких питања из области управљања ризицима од катастрофа, угрожености и отпорности, превенцију и ублажавање ризика, припремљеност и реаговање и опоравак од катастрофа, информационе системе управљања ризицима од катастрофа, међународну сарадњу и правне оквире; разумевање процеса идентификовања опасности и мапирање опасности; визуелизацију ризика и просторно анализирање података о ризицима; идентификацију комуникационих препреки у дискутовању и саопштавању ризика заједници; израду стручних процена ризика и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама; научно и критичко промишљање појава и проблема у вези управљања ризицима у ванредним ситуацијама.
I модул – Методолошка питања из области управљања ризицима од катастрофа (теорија катастрофа, методе истраживања – квантитативна и квалитативна истраживачка традиција у области катастрофа, теоријски оквири истраживања катастрофа – теорије спремности, угрожености, отпорности, комплексних система, планираног понашања, ургентних норми, одлучивања, симболичког интеракционизма итд.; парадигме у истраживањима катастрофа: инжењерства, понашања, развоја и сложености)
II модул – Феноменологија катастрофа и опасности (појмовна одређења и карактеристике; природа и карактеристике опасности – физичке карактеристике: међународне скале интензитета опасности, учесталост и трајање; класификација опасности и катастрофа; директне и индиректне последице катастрофа; актуелна питања и проблематика у вези с тенденцијама, митовима и другим, етичким питањима у области катастрофа;
III модул - Угроженост и отпорност на катастрофе (концептуална питања и карактеристике; различите перспективе и димензије – појединачна, физичка, еколошка и економска угроженост критичне инфраструктуре); методе мерења и индикатори угрожености; димензије отпорности – грађана, домаћинстава и локалне заједнице, инжењерска, институционална и еколошка отпорност организација; глобални и локални индикатори отпорности на катастрофе; компоненте отпорности);
IV модул - Интегрисано управљање ризицима од катастрофа (дефинисање ризика и неизвесности; извори ризика од катастрофа; врсте ризика; утицај ризика; дефинисање вероватноће; појам, функција и циљеви управљања ризицима; идентификовање контекста, идентификовање опасности, процена ризика од опасности, сортирање опасности, анализа ризика појединачних опасности, груписање и одређивање приоритета, процес и алати информисања јавности о ризицима; методе и модели процене ризика; методологија процене ризика; мапирање ризика; планови заштите и спасавања; индикатори управљања ризицима од катастрофа; методологија процене ризика и информисање јавности о ризицима);
V модул - Превенција и ублажавање ризика од катастрофа (појмовна одређења; стратегије и мере ублажавања ризика – структурно и неструктурно ублажавање ризика; функције ублажавања ризика – смањење вероватноће и последица, избегавање, трансфер, прихватање; ублажавање ризика од катастрофа изазваних природним и техничко-технолошким опасностима);
VI модул - Припремљеност за реаговање на катастрофе (појмовна одређења; врсте и карактеристике припремљености – индивидуална, припремљеност домаћинстава, локалне заједнице и државе; образовање и обуке – едукација у школама и породици; фактори утицаја на припремљеност; конкретне мере припремљености за природне и техничко-технолошке катастрофе; планирање у условима катастрофа; опрема и залихе за катастрофе);
VII модул - Реаговање на ризике од катастрофа (планирање и мере реаговања на ризике; организација и надлежности интервентно-спасилачких служби; специфичности и карактеристике реаговања на катастрофе; волонтирање у условима катастрофа; међународни стандарди приликом реаговања; медији и извештавање о катастрофама);
VIII модул - Опоравак од катастрофа (појам и фазе опоравка од катастрофа – помоћ, обнова и реконструкција; рестаурација, рехабилитација и поновни развој; димензије и изазови опоравка од катастрофа – опоравак животне средине, друштвено-психолошки опоравак, обнављање услуга, опоравак критичне инфраструктуре; планирање опоравка од катастрофа – краткорочно, дугорочно и принципи; комплексности опоравка и донације; управљање отпадом; изазови и изгледи након катастрофе; модели опоравка);
IX модул – Информациони системи и управљање ризицима од катастрофа (базе података о ризицима од катастрофа – међународне и нациналне базе; Коперников сервис за управљање ризицима; унапређени информациони систем за пожаре; сателитско даљинско очитавање; паметни систем одговора на катастрофе; Глобални мониторинг центар за пожаре (Global Fire Monitoring Center – GFMC); географски информациони системи и смањење ризика итд.;
X модул – Међународна сарадња и правни оквир у области смањења ризика од катастрофа (институционалне и правне основе међународне сарадње; међународне и регионалне организације које су важне за смањење ризика; међународна сарадња у пракси; међународни правни оквири за смањење ризика – Оквир из Сендаја за смањење ризика од катастрофа у периоду 2015–2030. године, Оквир за деловање из Хјога, Међународна стратегија за смањење ризика, Иницијатива за превентиву и припремљеност за катастрофе и женевске конвенције; национални правни оквир.
- Креатор курса: Проф. др Владимир М. Цветковић